ANA KATARINA ZRINSKI
Ana Katarina Zrinski
Predpostavlja se kako je Ana Katarina Zrinski rođena u Bosiljevu oko g. 1625. Udala se za hrvatskog mučenika Petra Zrinskog g. 1641. Imali su četvero djece. Spominje se kano najveće žensko ime hrvatske književnosti 17. stoljeća. Bavila se i prevođenjem. U Ozlju je g. 1660. s njemačkoga prevela i u Mlecima objavila sbirku molitvi >>Putni tovaruš<<, ter darovala pavlinu Ivanu Belostencu. Pisala je i brojne pjesme. Katarinu Zrinski pratio je glas sjajne međudržavoslovkinje, osobe koja je govorila nekoliko jezika, a uz hrvatski pisala je i na latinskome jeziku. Nakon Zrinsko-frankopanske urote svu je krivnju za vođenje urote preuzela na sebe ter ostatak života provela u samostanu. Umrla je 16. studenoga godine 1673. u Grazu.
Njezina pjesma:
Vsakomu
onomu, ki štal bude ove knjižice
Ni
za drugo navom svitu
Človik
stvoren od ruk Boga,
Kad
mu dušu plemenitu
Da
srid raja zemaljskoga,
Neg
da ovede tako hodi,
Tako
živi i putuje,
Da
se v smerti prav nahodi
I
da v nebu gospoduje.
Zač
Bog stvori vnoge staze,
Vnoge
pute i načine,
Neg
da po njih ljudi plaze
D
nebeske domovine.
Zato
knjige, zato pisma,
Zapovidi
i zakoni
Poda
da ki ide ž njima
Večnu
radost mu nakloni.
Pervi
put lahki bihu
Pred
sagrišenjem naravi,
Ali
sada zarastihu
Kot
ledina u dubravi.
Nit
se more v raj nebeski,
Prez
pastira i vojvode,
To
včiniše grihi težki
Koji
krivem putom vode;
Ki
sakriše put pravični,
Koga
z križa Ježuš kaže,
ponudkujuč
on krivični,
Koji
nime stvari traže.
Obrati
se, o človiče,
Obrati
se, jur si dosta
Dosad
bludil, neverniče,
Zbog
živlenja tvoga prosta
Ostavi
več krive puti,
Ah,
cič tvoga zveličenja,
Ter
se jur i sam odputi
Od
večnogha pogubljenja.
Ovo,
druga i vojvodu,
Ljubljeno
ti priporučam,
Ki
te hoče v krivem hodu
Spetit,
veruj, mojim ričam.
Nemoj
mi ga zbantovati,
Sponoseči
u njem dilo,
Nego
vridno poštovati,
Ta
kot zdravo budi tilo.
Pravičnoga
htij sliditi,
Pobožnostjom
za njim hodeč,
On
če tebe ukrepiti:
I
zdrav budi, za me moleč.
