U svom kalendaru za 1858, Starčević navodi čitav niz izreka (aforizama):

Siromah je zabačen makar i plemić bio.

 

Najbolje u zlu društvu: mučati.

 

Terpi dobrovolno, dok si ne možeš pomoći.

 

Pošten muž na poštena nemrzi.

 

Nuždi je sve podloženo.

 

Krepost je najčverstije oružje:

 

Harnost starih dok se dar prime.

 

Svačiji život ima svojih bedah:

 

Ni do pametnih reči siromaha ne derži se.

 

S jezika najviše ljudi terpi.

 

Tko ništa ne zna, u ničem ne greši.

 

Nužda na mnoga zla nagoni.

 

Pamet je največje imanje.

 

Zaboravljaj što daješ, pamti što primaš.

 

Siromaštvo je najtežji teret.

 

Tko je bogat, misli da je i jak.

 

Nerazložna hrabrost škodi.

 

Varalica nagovara terpiti, a sam ne će da terpi.

 

Razložno daruj, razložno dar primaj.

 

Sedi lasi svedoče za starost, a ne za pamet.

 

Nijednu reč neprijatelja ne derži za dobrohotnu:

 

Uklanjaj se raskoši, iz koje se bol leže.

 

Sgoda i siromaha učini jakim.

 

Ugiblji se što nadalje tugi.

 

Za mladosti naziraj u starost.

 

Zakon koji neide na korist, smert je.

 

Znanje nikakov kervolok ne može oteti.

 

Najmučnije je podnositi starost i siromaštvo.

 

Nitko ne žive onako kako želi.

 

Tko je srećan, svagde mu je domovina.

 

Večini dogadjajah uzrok je sgoda.

 

Značaj muža, govor je.

 

Znanje je podbočaj života.

 

Iz siromaštva svako se zlo radja.

 

Osveti se, nu bez tvoje štete.

 

Družtvu mladićah starac je neogodan.

 

Zgrada sreće berzo se ruši.

 

Reč kako i vetar: izustjena već se ne povratje.

 

Štogod zazbilja hoćeš, to i možeš učiniti.

 

Od smerti smo vazda jednako daleko.

 

Zaljubljeno starče, najposlednje je zlo.

 

Ono što učiniš drugome, od drugoga očekivaj.

 

Nesrećnikz nada je jedino dobro.

 

Siromaštvom i gladom ubija se ljubav.

 

Sumnja je najveće zlo za čoveka.

 

Samo gladu prigovoriti ne da se.

 

Za nesreću svaki je glas dosta verojetan.

 

Dug, za poštena, veliko je sužanjstvo.

 

O nepriatelju misli zlo, a ne govori.

 

Razmišljajuć dolazi se k mudrosti.

 

Lep glas u tmini dobiva vlastitu sjajnost.

 

Najgora je navada na dobro.

 

Dobrim škodi, ko oprastja zlima.

 

Brazgotina na duševnosti, velika je rana.

 

Pazi što govoriš, a ne što misliš.

 

Razmatrajuć često se sgoda gubi.

 

Razmišljavati korisne stvari, najsigurnije je kerzmanje.

 

Uteći požuda, hoće reći kraljevstvo dobiti.

 

Tim manje trebamo, čime manje žudimo.

 

Ako skupcu zlo želiš, želi mu dug život.

 

Ljubiti i pri pameti biti, nikome nije dano.

 

Najvećja je nesreća u strahu ostariti.

 

I dlaka ima svoju senu.

 

Smionostju snaga, a otezanjem strah raste.

 

Ženska, ali ljubi, ali merzi, drugo ona ne može.

 

O kome narod dobro govori, poseduje sve imanje naroda.

 

S nepriateljem pomiriti se, nije sigurno.

 

Zla je stvar, koja treba miloserdja.

 

Tko nezna dobro umreti, zlo žive.

 

U zlu su većje ženske od muškarcah:

 

Ako sam ne razmišljaš, uzaludu slušaš razumnike.

 

Moći, a ne hteti škoditi, najvećja je slava.

 

Ljubi roditelja ako je pošten, a drugačije podnosi ga.

 

Teško se čuva ono što se mnogima dopada.

 

Derži da svako mesto ima svoga svedoka.

 

Zgoda se mučno pruža, a lahko se sgubi.

 

Nije moguće uteći ljubavi i smerti.

 

Za prognanika se izdaj, tko narodu ne koristi.

 

Veru gubi samo onaj, koji ju neima.

 

Lakše je naći nego li uzedržati sreću.

 

Ni u šali n valja priatelja uvrediti.

 

Najvećja je šteta priatelja izgubiti.

 

Slava, ako ne raste, propada.

 

Krivac se boji zakona, a nekrivac udesa.

 

Tko prima ono što nemože povratiti, varalica je.

 

Ima lekah pogibeljnijih od bolesti.

 

Najteže je carstvo običaja.

 

Siromaštvo nas na mnoga zla uči.

 

Pametno robuje, koji se vremenu podlaže.

 

Najbolje je takmačtvo za čovečnost.

 

Gde valja zakon, valja i narod.

 

Oprastjaj drugima, samo tebi nemoj oprastjati.

 

Zaljubljene plod je dangubljenja.

 

Tko pametno žive, svaki dan derži za poslednji.

 

Ljutiti se nad jačim, znamenuje u propast sernuti.

 

Tko ne škodi kad može, pomaže.

 

Svaka veličina od malenkosti počimlje.

 

Dok ne pokuša, nitko ne zna što može.

 

Ne pazi zašto te derže, nego što jesi.

 

Čuvaj se od svakoga, koji ti može škoditi.

 

Tko ne žive za se, za druge je mertav.

 

Čestje se ispuni strah nego li nada.

 

Prositi, pošteno je versta sužanjstva.

 

Tko može umreti kada hoće, dosta je srećan:

 

Nesloga deržavljana, za neprijatelja je dobitje.

 

Čim stvar manje poznaš, time je se jačije bojiš.

 

Mučanje je budali namesto mudrosti.