Odlomak iz Starčevićevih ‘Uspomena’ 1859, gdje kritizira ponovno bratimljenje s Mađarima:

Odišav na Reku, ja ostavih u Zagrebu, u inteligencii osobito, samo jednu, svezi ,,bratjom Magjari’’ posve prijaznu stranku. Odmah poslije Solferina nemalo sve zapi za ,,bratjom Magjari’’. Magjarska nošnja, magjarski pozdravi, magjarski plesi, toljagem magjarskim juhaszah, neotesanost, divljačina magjarskih kanasza to se sve udomi u Zagrebu. Madjarsko društvo bude dovučeno, zar da magjarski predstavlja u zagrebačkom kazalištu, ter za toga nisi drugo čuo, van kako je magjarski jezik junački i umiljat, i kako su ,,bratja Magjari’’ daleko doprli u kazališnoj umetnosti. G. I. Kukuljević biaše dan i noć bez plaće Cicerone gospodinu Podmanickiu i njegovim drugovom Magjarom, donesavši u Zagreb novacah >>za obraniti Hervate od smerti vlada<<. Na vapaj domorodacah starih, sada rodoljubah, izdade gospodin Levin Rauch magjarske zakone od god. 1848., zakone, poradi kojih kerv prolivasmo i unesrećismo nas i Magjare. Ti zakoni budu proglašeni ,,jedinim spasom’’. To izdanje bude u času razgrabljeno. Gospodin Levin Rauch ne biaše dosta vatreno zauzet za svezu ,,bratjom Magjari’’. Stoga ,,poštenjaci, narodnjaci, rodoljubi narodnici, gg. I. Kukuljević, I. Mažuranić, Vukotinović, Prica, Bogović, zabacuju gospodina I. Raucha i dogovaraju se s g. Jankovićem, kako da se hervatska sveže ,,s bratjom Magjari’’. Kod obnove u županiji zagrebačkoj ,,bratja Magjaroni’’ moradijahu oprostiti što je većina demokratička za pervoga podžupana izabrala neplemića, a plemića za drugoga. Nekoliko mladićah i muževah, medju ovimi bih i ja, dakle nekoliko nas, koji ne besnimo nego motrismo ljude i stvari mi biasmo ,,proklet švabe, koje treba na pervi stup povešati’’. Slika koja predstavlja ungarsku krunu, i pod njom Hervata i Magjara, ta slika s potpisom: ,,Pod ungarskom krunom kao s bratom, rukuje se Magjar sa Hervatom’’, biaše od ,,narodnjakah’’ u tisućah komadah deljena.