Srbin
Vlado Milanović Mitrov iz Sarajeva izjavio je na preslušanju kod Vojne
krajine u Sarajevu dne 26. siečnja 1942. o zvierstvima
četnika-komunista u Goraždu sliedeće:
"Dok sam čuvao stražu na mostu, vidio sam
često puta po noći, kada se malo smrklo kako četnici dovode
gradjane i seljake, muslimane iz Goražda i okolice, te ih na mostu kolju i
ubijaju i bacaju u Drinu. Tom se prilikom znao čuti vrisak, očajni
krik, plač i molbe ubijanih. Malo sam poznavao svieta u Goraždu, pa ne
znam reći tko je sve ubijen, ali mislim, da će od mene više znati moj
brat Relja. Četnici su podpuno opljačkali muslimanske trgovine. Dosta
je četnika bilo, koji su na šubarama imali mrtvačke glave. Kada smo
pošli na poližaj, išli smo pod četničkom i srbskom zastavom."
Bećir Kožo, sin pokojnog Nazifa, iz Goražda, prikazao
je izjavom, danom u zapisnik na sliedeći način klanje Hrvata u
Goraždu na mostu na Drini:
"Nas 17. svezali su četnici-komunisti žicom i
odveli na drinski most. Tu su nas klali i bacali u Drinu. Ja sam bio sedmi po
redu. Mene su povalili na most gola i onda me jedan četnik udario nožem u
vrat i četiri puta po tielu. Tada su me bacili s mosta u Drinu. Žica na
ruci mi je pukla i ja sam se zaustavio na mostu na gvoždju u vodi. Imao sam
snage da sam se sakrio pod most, dok su sve ostale poklali i pobacali u Drinu i
otišli s mosta. Bilo je to u noći po prilici tri sata po akšamu. Ja sam se
vukao izpod mosta sve do zadnje kule, gdje sam skočio na suho i otišao
izpod iztočne tržnice kroz groblje i preko polja kući. Na pol puta
sam pao i ostao ležati, jer sam bio nemoćan i ranjen. Nekoliko sam puta
padao na sniegu, dok sam došao do kuće. Tu me je brat previo. Ja sam se
skrivao. Kasnije su dolazili Luka Vrečo iz Bara i Bogdan Knezović,
četnici-komunisti, da me ponovno kolju, ali su u tome bili
spriečeni."