PRIEPISI IZ KNJIGE: Ivo Jardas – Kastavština

(Knjiga je pisana između dva rata i malo poslije II. rata)

Granice Istre

Str.17

Kastafšćina j' spadala pod Istru. Ale Kastafci su zvali Istra vlih ono preko vodi Raši i preko Uški. To j' ono, ča j' nekad spadalo pod Beneci. Ki j' prišal s prek Uški, su deli, da j' prišal z Istri.

Kastafci glasbom dočekali bana Jelačića (iz knjige ,,Humor naš primorski'' od Danijela Kokića - str.154)

,,...mjesnu glasbu koja je 1853. dočekala bana Jelačića na banskim vratima...''

Tanac ,,hrvacki''

Str.16

Po seleh se jako retko čuju sopeli, a meh se j' malomanj posema zatrl. Gube se starinski kanti i starinski tanac ,,hrvacki''.

Str.41

V Reke da su nekada bivale po četire fešti. Jena j' bila va sred grada pul crekvi svetoga Vida. Va toj fešte su sopevali sopci va sopeli. Stari Rečani su najraji tancali ,,hrvacki'' tanac, kad su sople sopeli ale tororo. I dan danaska j' živeh judi, ki su bili v Reke feštari i tancevali na sopeli.

Se do vlih su sopeli delevali i prodavali v Reke, na Škojiće. Zato bi našal još i sada v Reke, va Staren grade, već sopel lego va soj Kastafšćine.

Str.365

Od seh tanac najlepči j' bil ,,hrvacki''. Stari judi nisu ni oteli tancat drugi tanac lego ,,hrvacki''. Ta kastafski ,,hrvacki'' tanac more se razdelit onako na četiri deli.

I. Najprej se muški i ženska primu za prsti na desneh rukah, a leve ruki podboče. Ruki, s kemi se drže, visoko zdignu i onako držeć se poskakuju par koraki napred, par nazad, desno i levo.

II. Ontrat muški žensku prime za jedan prst, zdigne njoj ruku nad glavu, on poskakuje na meste, levu ruku drži na boke, a z desnun s prsti za prst obraće žensku. Ženska se vrti na meste kod brčak.

III. Zaten pak muški žensku ćapa z obemi rukami okol pasa, pak ju obrnja naprav i nopak i za se moći tropa z nogami. Neki pul tega zakanta: ,,Obrni ju, obrni, kako kolo na vodi! Kako ću ju obrnut, kad se ne da ni ganut.

IV. Va četrten dele tega tanca muški žensku pusti. On se podboči, na meste pribira z nogami, tropa i skače, da mu se klobuk poskakuje. Ženska onako s obemi rukami podbočena po snažno i mirno, kako se pristoji ženskoj narave okol muškega tanca.

Onput more muški sopet žensku prijet i obrnut, ale ju za prst obrnjat, kako ga j' voja. Ne mora to poć po rede.

Va sen ten tance se vidi muška jakost i mirna pokorna ženska narav. Stareji judi komać oživeju, kad čuju, da sopci zasopu ,,hrvacki''. Nekada ni bilo starega človeka, ki ni baren na Pust za repu tancal ,,hrvacki'', to se zna, kad su sopeli sople.

Mlaji svet ne zna ,,hrvacki'' tanac, a stari su umrli. Ako još ki starac i zna, ne će tancat, kad ne sopu sopeli. Tako se j' ta lepi ,,hrvacki'' tanac posema zatrl.

Stara-nova glasbala u Istri i Primorju

Str.41

Nekada j' va tance sopal meh ale pak sopeli. Potla armunika i bubanj, ale armunika i bajs. Sada već sopu sakakove muziki. Sopeli se samo kadagod čuju, a meh nikad; posema j' zamuknul. Tako će pomalo posensega zatrt tuja muzika našu starinsku, domaću, muziku. Ča ćemo; vreme zije, vreme ruši. Škojani ale Boduli reču sopelan ,,sopile'', a oni tamo preko Uški, Istrani, deju ,,roženice''. Roženice reču trebeda zato, aš su sopeli kod dva roga. Jena sopel je daja, pak se zove vela sopel, a jena j' manja, pak se zove mala sopel. Meh je od ofci. Sopac ga napuhne, pak sapa gre va mešnice. Na mešnicah je sopel, a na njoj su škujice. Sopac s prsti pribira na te škujice. Ki zna boje pribirat, njemu meh lepče sope.

O Kastafskem štatutu

Str.117-118

Leta tisuće četirestotega bil je napisan stari Kastafski štatut od pedeset i sedan kapituli. Napisan je va hrvacken jazike z glagolskemi slovi. Va ten štatute su stare kastafske pravice i užance na hartu zapisane i od gospošćini narodu potrjene.

...

Kapitul 53. Jošće za tih muži, ki prebivaju na ten Volosken i totu va ten Preluke, te ribi loviti budut. Zato ordinamo, da ta suca od leta morito slobodnu penu suproti ten sakemu naložiti i postaviti, da oni od takovih ulovenih rib jednin pravin delon budu va mesto, grad Kastav, nosit i na place prodavat, kako j' pravo i pošteno.

...

Kapitul 56. Dužni jesmo listi nosit v Reku, na Leprinac, va Klanu i va Gromik, ča jest za gospodu i za mesto.

...

Po kapitule 26., 27., 28., 29., i 53. se vidi, da j' pod kastafsku općinu spadala Opatija i Volosko.

...

Va štatute ni pak pisalo, da se kaštiguje za štrigarije. Ma sejeno j' bilo 3. aprlja tisuće sedan sto šestnajstega leta odsujeno za štrigariju sedan muškeh i sedan ženskeh. Odsudili su jih kapitan kastafske gospošćini Ivan Dominik-Peri i kastafski suci.

Ženske su odsudili zato, aš da su vešće, a muški vešćuni.

Deju stari judi, da nisu to bile vešće ni vešćuni, štrigi ni štriguni, lego da su šatrali s trsackemi Frankopani, aš bi se bili radi škapulali cesara i Nemac.

Kako j' po domaću razdejena Kastafšćina, ter do kud su Istra i Hrvacka

Str.124

Kastafšćina j' spadala pod Istru, dokle ni tisuće devet sto dvajsetega leta veći del Kastafšćini, skupa z Istrun, po Rapalsken ugovore spal pod Taliju. Lego sejeno Kastafci su zvali Istra ono od Labina daje i se ono prek Uški. Mala i Vela Uška i Lisina ko da bi zid posema dele Istru, ka j' prek teh brežin od ove Istri, ka j' kod i Kastafšćina na sunac zilaz od Uški.

Zato Kastafcen, ko da i oni nisu Istrani, počne prava Istra preko Uški. Za pravo reć, Kastafci zovu Istra on del Istri, ki j' nekada spadal pod Beneci. Vas pak ov kraj, semo od vodi Raši do Reki, ki ni spadal pod Beneci, va knjigah zovu Liburnija. Lego narod kastafski malomanj ni ne zna za to ime. Za njega j' Kastafšćina se ono, do kuda j' nekada zapovedal kastafski kapitan.

I Gromičani, to oni prek Rečini na hrvacku stran, zovu ono prek Uški Istra, a z ov kraj Uški Kastafšćina. Tako Kastafci zovu Hrvacko ono, ča j' daje od Ogulina. Prek Gromiškega Snežnika i se, ča j' prek Planini, deju Čabarsko, aš je to spadalo pod gospošćinu va Čabre. Se, ča j' na sunac zilaz od Kamenjaka i Planini do vodi Rečini, Kastafci zovu Gromišćina, aš je to nekada spadalo pod grad Gromik. To tako zovu kastavski i gromiški hmeti, a ne školani judi.

Kastavšćina j' podejena na županije (i ono deju Kastafšćina prek žice), a županije na sela. Kastafci po domaću dele Kastafšćinu ovako: Grad, Halubje, Podgrad, Zamet, Smokvarija, Škurinja, Drenova, Studena, a pul vodu Rečina, Gromišćina. Ta imena su samo za Kastafci. Za judi, ki su malo z dajega, to j' se skupa Kastafšćina.

Kastafska županija Rečina (Gromišćina)

Str.161

Pul Rečinu na desnu ale kastafsku stran su tri sela: Kukujani ale Gornja Rečina, Trnovica ale Dolnja Rečina i Baštijani. Ta sela spadaju pod županiju Rečina, a pod Komun kastafski. Pod plovaniju spadaju va Jelenje, to va Gromišćinu.

Do tisuće devet sto dvanajstega leta hodili su i školu v Jelenje. Od onput imaju Kukujani va sele školu, a na Trnovice j' škola za Trnovicu i Baštijani.

Istrani sukno vajali na Zviru Ričine

Str.162

Pul Kukujani su na vode i stupi za sukno vajat. Va stupu su nekada judi dali prat debele ponjavi ale belice. Zadnjeh pedesetak let na stupu su prnašali sukno najveć samo Istrani. To oni zad Male Uški z Labinšćini. Oni su imevali čuda ovac, pak su imeli i domaćega sukna. Rečina j' jako čista voda, aš zvira i teče mej kamenen. Zato su nosili na nju vajat sukno. Sukno su njin nosile muli ale oslići.

Kad se j' sukno va vode vajalo, tukli su po njin jeni dreveni batini. To zovu stupi. Od sukna se j' ogulilo vuni. Ta ogujena vuna stisnula se j' kod va jene bočice, kodabi va bopki. Ti bopki zovu gulini, aš se ogule od sukna.

Stupu j' imel Stipe Županov. Imel je jenu nogu na stran, pak su ga Marčeji zvali Stipe Kronpo. Od Istrani j' zimal za plaću dva solda od palice sukna i pobral je gulini. Palica j' bila napošna mera (sledić manja od lahta) za merit sukno i platno.

Gulini su kupovale nevestice, pak su jih stavjale va štramci i va kušini.

Otkad je Istra spala pod Taliju, ne prihajaju Istrani na stupu.

Va Rečini anke Gromičani

Str.163

Kastafci zovu Gromišćina ne samo ono prek vodi Rečini pak tamo preko poja do Škrjeva, lego se, ča j' od belega kamena daje. To je od pol rebri Kopice i od pol Rečinske Rebri. Tamo počne drugi svet. Prestane belo kamene, a počne črno, žutkasta i žuta zemja kod ilo. Otuda već Kastafci zovu Gromišćina, ale i to se do Rečini spada pod kastafsku općinu.

Kukujani, Trnofčani i Baštijani ne deju mleko, dete, belo, leto, lepo kako Kastavci, a govor onako natežu i zavijaju koda kantaju, kako i si Gromičani do Kirije. I Kirci deju mliko, ale jih je poznat mej Gromičani, aš oni ne pokantaju, govoreć kod Gromičani.

Str.164

...

Gromičani lepo po starinski kantevaju. Veleh sopel nimaju, ale imaju meh. Va libru ,,Humor naš primorski'' od Danijela Kokića, str.119 piše: ...čuvajući stoku i svirajući na vidulicama (dvojkinje, volarice)... Va libru Ada Maršanić: ,,Prošlost i sadašnjost Općine Jelenje'' na str 117 piše: Gromiški tanac po hrvacki početkon ovega vika tancal se j uz sopele, a potla uz triestinu i bajs.

O Lovrancih i Rečanih

Str.191

Bilo j' i v Reke nekada, dokle ni bilo vodovoda, potekanji za vodu. Trefilo se j', da j' presahla Rečina i prešušile šterni, Potok i Mlaka. To se vidi z ove kantuneti, ku su kantevali nekada:

Otkud si, kamo reš?

Otkud vodu nosiš?

Ja san Rekinjica, a ti si Lovranac.

Vodu nosin z gromiškega grada,

Sunce nisko, vodica daleko.

Tako Reknjica ale, kako Halubjani deju, Rešćica morala j' nosit vodu s grada Gromika.

Čudno je, ale va sred starega frankopanskega grada Gromika j', jur je na vrh brega, studenac živun vodun. Ta studenac, deju judi, da ne presahne, a i po toj kantunete bi reć, da ne presahne. Kad je Rekinjica vaje z gromiškega grada nosila v Reku vodu, morala j' bit velika suša i velika nevoja za vodu.