DAROVNICA SLAVNOG DRAGOSLAVA (1100. g.)
Priepis iz ''Darko Žubrinić: HRVATSKA GLAGOLJICA''
Najstarija
poznata glagoljska izprava potječe čak od 1. siečnja 1100. g. iz Dobrinja na
otoku Krku. Zabilježio ju je notar Kirin, sin Radonin, na molbu
Dragoslava i biskupa. Ta izprava (listina) predstavlja darovnicu slavnog
Dragoslava, kojom on dariva Crkvu sv. Vida, koju je sam izgradio. Očuvana
je u hrvatskoglagoljskom priepisu Petra Petriša iz 18. st. Postojao je i
priepis na latinski koji nije očuvan, od 3. enara (čitaj jenara; tj. januara)
1724. g., kojeg je pisao Beneto Grabija, venecijanski notar na otoku Krku, dok
mu je govorio Juraj Mavrović iz 18. st., kao prievod 'od jednog inštrumenta,
pisana na harti bumbežinoj' (vidi [Szabo], bumbak – pamuk). Njegova važnost je
i u tome što se već 1100. g. tu po prvi puta pojavljuju zapisana imena gradova
Vrbnika i Dobrinja na Krku. Evo Grabijina priepisa latinicom (vidi [Ušalj], s
naknadnim njegovim izpravcima i objašnjenima na kojima se zahvaljujem):
Va ime Hr(isto)vo – Amen – Let od Hr(isto)va rojstva 1100 na prvi dan
enara, pred Dobrinem poli crikve S. Vida, i posvećena crikva rečena po
gospodinu biskupu ku sazida od svojih vlastitih dobar, i va svoih zemlah Slavni
Dragoslav, i pušćeni za juš patrnatuš (= ostavljena na skrb) nema i svoim
ostalim vaviki po rečenom g(ospodi)nu – g(ospodi)nu biskupu od Kerka. I tak od
sada rečeni Slavni Dragoslav je dal pod rečenu crikvu vse svoe zemle tolik
oratne (= zemlje za oranje) kolik pisišća (= pasišća, pašnjaka) zemle pod Hodbeni
(= toponim nekog mjesta) do kraj sela do zdenca, i do Ogrenoga, i do Zvirana, i
do Pripovidi i do Hranča, i do zemlah kapitulskih od Dobrina i do zemal
slobodnih, do Pr(a)v(e)d(n)i Marina (= toponim), i do zemal ke se zovu Sitjak,
i do zemal Tomansi, i do Uskrušav, i do zemal ke se zovu Stanivi, i do
Preselinskem i do puta ki gre u Verbnik, kak stoi plot i zdola zemlu
slobodnu suprot na sridi od Dola od grbina (= zapad) poli zemle slobodne na
rupi po plotu od grbina do Hodbenoga kadi se svršue kunfin.
I ošće (čitaj jošće, tj. još) vse
svoe kuće ke ima tolikaj se da budu pod rečenu crikvu, a drugo blago (=
vriednost) tolik stabilo (=nekretnine) koliko mobilo vse oću ak ja za života
moga ulinim – učinim rečeni ištrument, ma da ima imit vičnim zakonom, tolikaj
se ovršit va viki na dan S. Vida – da se ima činit služit po kapitulu od
Dobrina, i da nim ima bit dana vičera kapitulu, limozina (= novčano darivanje u
crkvi za vrieme mise) ali (=ili) prikaž v sako leto, a na dan da čine račun, i
dobro guvernat crikvu od intradi (= zemljišni posjedi), da se ima dava crikvi
S. Stipana v sako leto va viki polovica od vse intradi, druga polovica da bude
ovoj mojoj crikvi, da bude guvernana, i na keršćenje od crikve misa na kanat
(pjevana misa).
(J)ošće oću da po mojoj smerti,
rečena crikva zblagom gre moim sinom Stipanu, i Vidu i Mavru, i nihovim ostalim
va viki, i hćeri Projeti, a ak nebi oni imeli poslidnih redi, da gre rečena
crikva kap(itu)lu i crikvi S. Stipana od Dobrina, ka e sada, i ka buda na
prida.
Na to po svedoci g(ospodi)n plovan i
sudac Stanić, rečeni Domiče Kontije, Širona Ritabeški, Paval Klatial, Solkae
Karmeli, i veće drugih svedok (= prisutni svjedoci na koje se poziva da je sve
što je napisano istinito).
Ja Kirin sin Radonin pisac od komuna
Dobrina na to, i ovo pisah pravo, i verno, molen od Dragoslava i biskupa.
Nakon toga sliedi zapis prepisivača: ''Ja
Beneto Grabija, nodar puplik (= javni bilježnik) san prenašal o ednoga
ištrumenta, tak meni štana (= čitana) po g(ospodi)nu popu Jurju Mavroviću od
Dobrina od ednoga ištrumenta pisana na h(a)rti bumbažinoj.'' Na kraju se
''pravo i verno za boleverovanje'' podpisuje i Petar Petriš koji je taj proslov
zapisao u ''Staru knjigu klera Dobrinja'' glagoljskim kurzivom (on predstavlja
jedino očuvano svjedočanstvo o listini slavnoga Dragoslava), i to kako sam
izričito kaže, na hrvaškom jaziku.
U pismu koje mi je poslao Svetko Ušalj 1995.g.
spominje se i darovnica Jurja Pariježića iz 1230.g., koju je zapisao ondašnji
notar dobrinjski Mikula (sin Petra Bolištrara, moljen od Jurja i drugih
svjedoka). Mikulin zapis prepisao je također gore spomenuti venecijanski notar
Beneto Grabija, koji na kraju piše sljedeće: ''ja Beneto Grabija, nodar puplik,
skopijah zgora pisani ištrument s hrvaškoga na slova latinska, tak meni
štano (tako je meni čitano) po velečasnomu pou Jurju Mavroviću od (j)ednoga
ištrumenta staroga na harti bumbažini.'' Spomenuti notar Grabija vjerojatno
nije dobro znao hrvatski, kad mu Mavrović mora govoriti proslov. Sve ovo govori
u prilog tvrdnji kako je darovnica slavnoga Dragoslava priepisana 1724.g. iz
predložka pisanog doista hrvatski glagoljicom, a ne iz latinskoga predložka
(vidi [Štefanić], str. 18).
